Vernici često mešaju Svetog Jovana Zlatoustog i Svetog Jovana Milostivog, a između njih su vekovi razlike: Glava i telo jednog počivaju na dva kraja sveta
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom Jovanu Zlatoustom, jednom od najvećih hrišćanskih svetitelja, reformatora i patrijarha Konstantinopolja. Dan ranije, 25. novembra, obeležen je praznik posvećen Svetom Jovanu Milostivom, svetitelju i patrijarhu Aleksandrijskom. Vernici ih često mešaju i poistovećuju, iako su u pitanju dva različita svetitelja, koja su živela u različitim dobima i državama.
Sveti Jovan Zlatousti
Poznat i kao Jovan Antiohijski, rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filozofiju i shvatio da je mnogoboštvo greh, pa je prihvatio hrišćanstvo. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo nakon toga i njegovi roditelji su postali hrišćani.
Studirao je bogosloviju, a posle smrti roditelja se zamonašio i napisao knjigu ”O sveštenstvu”. Ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom reči, a po želji cara Arkadija, Jovan je izabran za patrijarha carigradskog.
Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio. Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; raširio milosrdnu delatnost crkve; suzbio simoniju (prodaja oprosta za novac) u crkvi; napisao naročiti čin svete Liturgije; postideo jeretike i izobličio caricu Evdoksiju; rastumačio Sveto pismo svojim bistrim umom i neverovatnom rečitošću i ostavio Crkvi mnoge dragocene knjige svojih beseda, piše Sveta Gora.
Kao patrijarh je ušao u sukob sa Evtropijem, ministrom dvora cara Arkadija, i sa caricom Evdoksijom jer je predlagao potpunu reformu načina života, kako u Crkvi tako i na carskom dvoru. Usled spletki patrijarha Teofila Aleksandrijskog, Sveti Jovan je zbačen sa prestola 402. godine. Evdoksija ga je prognala u Koman u Jermeniji, gde je umro na Krstovdan 14. septembra 407. godine. Odavde piše najveći deo pisama, među kojima i onih sedamnaest Pisama Olimpijadi.
Njegove svete mošti su krstaši 1204. ukrali iz Carigrada, gde su počivale, i preneli ih u Rim (Vatikan). Papa Jovan Pavle II je 2004. godine vratio mošti vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju I, te one danas počivaju u Istanbulu. Glava svetitelja počiva u Uspenskom hramu u Moskvi.
Klikom na link pročitajte životnu priču Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Jovan Milostivi
Sveti Jovan Milostivi je rođen u drugoj polovini šestog veka na Kipru, u kneževskoj porodici, i od detinjstva je vaspitavan u duhu hrišćanstva. Na nagovor roditelja je sklopio brak, ali je ostao rano bez žene i dece, pa je život posvetio dobročinstvu, zaštiti nemoćnih i borbi protiv nepravde. Ime “Milostivi” dobio je zbog svoje upornosti da se zabranjuje progon onih koji nisu sledili hrišćanstvo i zbog svoje neiscrpne dobrote prema svim ljudima, bez obzira na veru, rasu ili nacionalnost.
Sveti Jovan Milostivi je 10 godina bio patrijarh Aleksandrijski. Snažno se zalagao protiv progona jeretika i nehrišćana. Govorio je da će Bog suditi svima, dok je ljudima na zemlji zadatak da prihvate jedni druge i da se rukovode dobrotom. Njegove reči o dobroti i praštanju ostale su upamćene kroz vekove:
"Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi, već u dobrodetelji, jer dobrota je pravo blagorodstvo."
Prema predanju, Sveti Jovan Milostivi je bio poznat i po tome što nije odbijao nikoga ko je tražio pomoć, ni ljude koji su bili pogrešno optuženi ili odbačeni. Jednog dana ga je posetila žena koja je tvrdila da su je lažno optužili da nije devica. Iako su ga savetovali da je ne primi, on je rekao:
"Ako ja nju sada ne primim, kako ću na kraju tražiti od Boga da mene primi k Njemu?"
Ovaj gest postao je simbol njegove neiscrpne dobrote i saosećanja, a njegov život primer kako se u svakodnevnom životu treba rukovoditi ljubaznošću i milosrđem.
Sveti Jovan Milostivi umro je 620. godine na Kipru. U vreme napada Persijanaca na Vizantiju, krenuo je na Kipar, razboleo se na putu i tamo umro. Čak i u tim teškim trenucima, on je isticao da se neprijatelju ne treba svetiti, već se treba držati pravila iz Novog zaveta:
"Ko tebe kamenom, ti njega hlebom."
Sa Kipra su njegove mošti prenete u Carigrad, zatim 1249. u Veneciju, gde postoji i crkva posvećena njemu. Danas njegove mošti počivaju u kapeli Svetog Jovana Milostivog u Katedrali Svetog Martina u Bratislavi u Slovačkoj.
Bonus video: Čudesne freske u manastiru Sopoćani